Reviews

Gospođica, by Ivo Andrić

jelena's review

Go to review page

5.0

Али нека, мислио је он даље, ако се овде руши, негде се гради. Има ваљда још негде мирних крајева и разумних људи који знају за божји хатор. Ако је Бог дигао руке од ове несрећне касабе на Дрини, није ваљда од целог света и све земље што је под небом? Неће ни ови овако довека. Али ко зна? Ко зна? Може бити да ће се ива погана вера што све уређује, чисти, преправља и дотерује, да би одмах затим све прождрла и порушила, раширити по целој земљи; можда ће од васцелог божјег света направити пусто поље за своје бесмислено грађење и крвничко рушење, пашњак за своју незајажљиву глад и несхватљиве прохтеве? Све може битии. Али једно не може: не може битии да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи који ће за љубав божју подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити.

Поред свих историјских компоненти и свега што Ћуприја представља у том смислу. Хронику једног времена и живота и обичаја. Мени, лично, она ће заувијек бити најљепши писани траг о умјетности и њеном месту у пролазним и нестабилним временима.
More...