matt4hire's review against another edition
3.0
So...it's not bad. Frank's art is...off, but Johns paints a realistically corrupt Gotham, in many ways a place that's more definitively worse-off than I've seen in other incarnations. The "new" versions of Alfred and Bullock are both pretty great, too, and Cobblepot's a decent enough one-off.
terezaxx's review against another edition
dark
mysterious
tense
fast-paced
- Plot- or character-driven? Plot
- Strong character development? No
- Loveable characters? It's complicated
- Diverse cast of characters? N/A
- Flaws of characters a main focus? No
5.0
janedoelish's review against another edition
5.0
This is a "realistic" take on Batman done right - including some "tweaks" to the familiar mythos. Taking a familiar story and making it interesting in its own right is an art that few can appreciate today, but the medium of superhero comics in particular can excel at just this.
baggednboarded's review against another edition
4.0
Just read this after reading Batman Detective Comics: Mythology. They go hand in hand I would highly recommend reading them as close together as you can.
alcame's review against another edition
adventurous
dark
emotional
medium-paced
- Plot- or character-driven? A mix
- Strong character development? It's complicated
- Loveable characters? No
- Diverse cast of characters? No
- Flaws of characters a main focus? Yes
1.0
germancho's review against another edition
4.0
Even though it is a pastiche of elements from earlier Batman incarnations, it is a solid retelling of the Batman cosmogony. The art is wonderful, with a huge influence from Brian Bolland. Never silly and mostly earnest to the legend.
knjigoholicarka's review against another edition
4.0
Godina 1993.
Moj stariji brat: Betmen nije superheroj!
Ja: E jeste!
Brat: E nije!
Ja: E jeste!
Brat: E nije! On nije superheroj zato što nema super-moći!
Ja: KMEEEEEE!!! Mamaaaaaaaaa!!!! :suzegorke:
Godina 2000.
(Na televiziji najavljuju završetak Betmen sage u kojoj Bejn prebija kičmu nesrećnom šišmišu.)
Moj stariji brat: Najzad, već su dosadili s tim Betmenom, uostalom, koga je briga za te glupe stripove, MISTER NO JE ZAKON!
Ja: E nije!
Brat: E jeste!
Ja: E nije!
Brat: E jeste! I uostalom, kako neko sa slomljenom kičmom može da nastavi da skače okolo po zgradama? Taj strip se naprosto više ne isplati izdavaču!
Ja: KMEEEEEE!!! Mamaaaaaaaaa!!!! :suzegorke:
Godina 2004.
(Na internetu čitam vest u kome je najavljena filmska adaptacija sa Kristijanom Bejlom u ulozi Princa Gotama.)*
Ja: KM... ček bre... COME TO MAMA!! :drool:
Godine su prolazile, mladost moja s njima ode, ali nana-nana-nana-nana-Bat-maaan! ostaje zauvek u srcu. Ljubav je to šišmišolika i ne mogu ja tu ništa. I ne samo da se isplati DC-ju, nego s godinama dobija onaj vintidž, patinirani šmek koji samo legendarne priče dobijaju s vremenom.
Budući da svako vreme sa sobom nosi drugačije moralne, estetske i društvene norme, zajedno sa nama (de?)evoluirali su i stripovi, koji su se od zabave za decu pretvorili u kompleksne priče, amalgame dvaju umetničkih formi, te čar stripa upravo leži u suptilnom balansu između vizuelne i narativne veštine.
Nažalost - ili na sreću - vremenom su i DC i Marvel postali već ozloglašeni rebootujući rebootovane reboote, arc-ove i spin off-ove svih mogućih glavnih i sporednih likova. Niko nije ostao pošteđen - Catwoman je iz mačkaste kradljivice dijamanata u jednom trenutku ražalovana u prostitutku, Bucky Barnes je iz dečaka u spandeks trikou postao ubica bez milosti, Piter Parker je promenio rasu, Tor je promenio pol, Mis Marvel veru, Supermen ženu, a Betmen...
Vidite, tu je ta caka sa Betmenom. Što je Green Lantern jednom zblanuto primetio: "Čekaj, ti nisi valjda samo običan čovek u kostimu šišmiša?" Well... yes. On je samo običan čovek u kostimu šišmiša koga progone traume iz detinjstva, sećanje na roditelje ubijene njemu na oči. Pravda je spora, ali dostižna, a osveta je njegova i on će vratiti. Okolnosti se ne menjaju, motivi ostaju isti, jer su čvrsto prepoznatljivi i bez njih Betmena ne bi ni bilo.
I tako, koliko su samo puta Tom i Martha Wayne morali da budu ubijeni pred očima svog mladog sina, kako bi neki novi reboot mogao nanovo da započne? Nemoguće je izbrojati, ali poslednji put kada bivaju upucani, to se događa upravo u "Earth One" sa pretpostavkom da je upravo njihov nesrećni klinja taj koji je skrivio njihovu smrt.
Bang bang - I've shot you down. Odjednom dobijamo potpuno novu psihologiju mladog naslednika. Svest o sopstvenoj krivici i žudnju da se na neki način iskupi za ono što je jednom debelo zabrljao.
I tako, arogantni mali d*kadžija postaje opsednut idejom o osveti i otkrivanjem pozadine celog zločina, odrastajući u arogantnog velikog d*kadžiju, sve do trenutka kada nauči lekciju da, ukoliko želi da istera stvari do kraja, mora i sebe da do kraja da. Da bi postigao mnogo, nije dovoljno želeti jako, već ići do granice kada više nemaš šta da izubiš, master Wayne, a onog trenutka kada to zaboraviš, tu je stari dobri Alfred Pennyworth da ti batinama to utera u tu tvrdu, bogatašku glavudžu. That's right, možda najveća izmena u odnosu na prethodne Batman story arc-ove jeste Alfredova priča, koji se iz uglađenog batlera obučenog za prefinjenu britansku gospodu, a ne kojekakve fetišiste koji u helankama i SM kamuflaži noću trče po krovovima zgrada, u ovom reboot-u pretvorio u bivšeg vojnog operativca, koga sa Tomom Wayne-om vezuje dugogodišnje prijateljstvo.
I znate šta? Meni je to skroz funkcionisalo. Naročito onaj deo kada Alfi, iznerviran nedotupavnim ponašanjem svoj mladog štićenika, na sred kuhinje ispalapuca Mračnog viteza u boksericama. "Ako već želiš nešto da uradiš", uteruje mu Alfred mudrost pesnajama u glavu "prestani da cviliš i uradi to kako treba! IDI (šljas) DO (tras) KRAJA (ka-pow)!"
Samo bez ubijanja, of course. Zašto? ZATO ŠTO BETMEN, ETO ZAŠTO!
Sledi priča sa zanimljivim preplitanjem postupaka i spretnim uvođenjem u priču poznatih elemenata Gothama: Luciusa Foxa, Harvija Denta, ludnice Arkham (zaostavština gospođe Wayne, devojački Arkham, porodični moto: blago onom ko rano poludi, njemu život u veselju prođe), večito jezivog Pingvina koji nikad neće prestati da me podseća na Denija DeVita...
Zanimljivo "ubrzanje" priče jeste i trenutno uvođenje Barbare Gordon, ćerke Džima Gordona, kao buduće Batgirl u priču. Barbara je, uz ćaću svoga, jedan od najvoljenijih likova DC univerzuma i njena toplina i ineligencija unose neophodan stepen ljudskosti u sivi Gotham...
... Gotham, u kome vlada beznađe, Gotham, kojim vlada korupcija, Gotham, u kome je sprega kriminala i političara jedini način da se dođe do moći, Gotham, u kome panduri prave dilove sa uličnim krimosima kako bi zaštitili svoje porodice, Gotham, u kome svi misle da je najpametnije da gledaju svoja posla, a probleme je dužan da reši neko drugi. Ko god.
Zvuči poznato? E, brate Betmene, da te ima sto komada, ne bi te bilo dovoljno ovde gde mi živimo.
Sve u svemu, bila bi to dobra zabava da me Gotham ne podseća previše na stvarnost.
Roses are red,
Violets are blue,
Batman's cape is black,
I'm off to Volume Two.
--------------------
* - da, potisnula sam one filmove sa Kilmerom i Klunijem. Nipples on the Batsuit? Really? To se nikada nije desilo. Ne, nije, lalalalalalala, ne slušam vas...
Moj stariji brat: Betmen nije superheroj!
Ja: E jeste!
Brat: E nije!
Ja: E jeste!
Brat: E nije! On nije superheroj zato što nema super-moći!
Ja: KMEEEEEE!!! Mamaaaaaaaaa!!!! :suzegorke:
Godina 2000.
(Na televiziji najavljuju završetak Betmen sage u kojoj Bejn prebija kičmu nesrećnom šišmišu.)
Moj stariji brat: Najzad, već su dosadili s tim Betmenom, uostalom, koga je briga za te glupe stripove, MISTER NO JE ZAKON!
Ja: E nije!
Brat: E jeste!
Ja: E nije!
Brat: E jeste! I uostalom, kako neko sa slomljenom kičmom može da nastavi da skače okolo po zgradama? Taj strip se naprosto više ne isplati izdavaču!
Ja: KMEEEEEE!!! Mamaaaaaaaaa!!!! :suzegorke:
Godina 2004.
(Na internetu čitam vest u kome je najavljena filmska adaptacija sa Kristijanom Bejlom u ulozi Princa Gotama.)*
Ja: KM... ček bre... COME TO MAMA!! :drool:
Godine su prolazile, mladost moja s njima ode, ali nana-nana-nana-nana-Bat-maaan! ostaje zauvek u srcu. Ljubav je to šišmišolika i ne mogu ja tu ništa. I ne samo da se isplati DC-ju, nego s godinama dobija onaj vintidž, patinirani šmek koji samo legendarne priče dobijaju s vremenom.
Budući da svako vreme sa sobom nosi drugačije moralne, estetske i društvene norme, zajedno sa nama (de?)evoluirali su i stripovi, koji su se od zabave za decu pretvorili u kompleksne priče, amalgame dvaju umetničkih formi, te čar stripa upravo leži u suptilnom balansu između vizuelne i narativne veštine.
Nažalost - ili na sreću - vremenom su i DC i Marvel postali već ozloglašeni rebootujući rebootovane reboote, arc-ove i spin off-ove svih mogućih glavnih i sporednih likova. Niko nije ostao pošteđen - Catwoman je iz mačkaste kradljivice dijamanata u jednom trenutku ražalovana u prostitutku, Bucky Barnes je iz dečaka u spandeks trikou postao ubica bez milosti, Piter Parker je promenio rasu, Tor je promenio pol, Mis Marvel veru, Supermen ženu, a Betmen...
Vidite, tu je ta caka sa Betmenom. Što je Green Lantern jednom zblanuto primetio: "Čekaj, ti nisi valjda samo običan čovek u kostimu šišmiša?" Well... yes. On je samo običan čovek u kostimu šišmiša koga progone traume iz detinjstva, sećanje na roditelje ubijene njemu na oči. Pravda je spora, ali dostižna, a osveta je njegova i on će vratiti. Okolnosti se ne menjaju, motivi ostaju isti, jer su čvrsto prepoznatljivi i bez njih Betmena ne bi ni bilo.
I tako, koliko su samo puta Tom i Martha Wayne morali da budu ubijeni pred očima svog mladog sina, kako bi neki novi reboot mogao nanovo da započne? Nemoguće je izbrojati, ali poslednji put kada bivaju upucani, to se događa upravo u "Earth One" sa pretpostavkom da je upravo njihov nesrećni klinja taj koji je skrivio njihovu smrt.
Bang bang - I've shot you down. Odjednom dobijamo potpuno novu psihologiju mladog naslednika. Svest o sopstvenoj krivici i žudnju da se na neki način iskupi za ono što je jednom debelo zabrljao.
I tako, arogantni mali d*kadžija postaje opsednut idejom o osveti i otkrivanjem pozadine celog zločina, odrastajući u arogantnog velikog d*kadžiju, sve do trenutka kada nauči lekciju da, ukoliko želi da istera stvari do kraja, mora i sebe da do kraja da. Da bi postigao mnogo, nije dovoljno želeti jako, već ići do granice kada više nemaš šta da izubiš, master Wayne, a onog trenutka kada to zaboraviš, tu je stari dobri Alfred Pennyworth da ti batinama to utera u tu tvrdu, bogatašku glavudžu. That's right, možda najveća izmena u odnosu na prethodne Batman story arc-ove jeste Alfredova priča, koji se iz uglađenog batlera obučenog za prefinjenu britansku gospodu, a ne kojekakve fetišiste koji u helankama i SM kamuflaži noću trče po krovovima zgrada, u ovom reboot-u pretvorio u bivšeg vojnog operativca, koga sa Tomom Wayne-om vezuje dugogodišnje prijateljstvo.
I znate šta? Meni je to skroz funkcionisalo. Naročito onaj deo kada Alfi, iznerviran nedotupavnim ponašanjem svoj mladog štićenika, na sred kuhinje ispalapuca Mračnog viteza u boksericama. "Ako već želiš nešto da uradiš", uteruje mu Alfred mudrost pesnajama u glavu "prestani da cviliš i uradi to kako treba! IDI (šljas) DO (tras) KRAJA (ka-pow)!"
Samo bez ubijanja, of course. Zašto? ZATO ŠTO BETMEN, ETO ZAŠTO!
Sledi priča sa zanimljivim preplitanjem postupaka i spretnim uvođenjem u priču poznatih elemenata Gothama: Luciusa Foxa, Harvija Denta, ludnice Arkham (zaostavština gospođe Wayne, devojački Arkham, porodični moto: blago onom ko rano poludi, njemu život u veselju prođe), večito jezivog Pingvina koji nikad neće prestati da me podseća na Denija DeVita...
Zanimljivo "ubrzanje" priče jeste i trenutno uvođenje Barbare Gordon, ćerke Džima Gordona, kao buduće Batgirl u priču. Barbara je, uz ćaću svoga, jedan od najvoljenijih likova DC univerzuma i njena toplina i ineligencija unose neophodan stepen ljudskosti u sivi Gotham...
... Gotham, u kome vlada beznađe, Gotham, kojim vlada korupcija, Gotham, u kome je sprega kriminala i političara jedini način da se dođe do moći, Gotham, u kome panduri prave dilove sa uličnim krimosima kako bi zaštitili svoje porodice, Gotham, u kome svi misle da je najpametnije da gledaju svoja posla, a probleme je dužan da reši neko drugi. Ko god.
Zvuči poznato? E, brate Betmene, da te ima sto komada, ne bi te bilo dovoljno ovde gde mi živimo.
Sve u svemu, bila bi to dobra zabava da me Gotham ne podseća previše na stvarnost.
Roses are red,
Violets are blue,
Batman's cape is black,
I'm off to Volume Two.
--------------------
* - da, potisnula sam one filmove sa Kilmerom i Klunijem. Nipples on the Batsuit? Really? To se nikada nije desilo. Ne, nije, lalalalalalala, ne slušam vas...