A review by pavram
The Compromise by Sergei Dovlatov
5.0
„Altmjae je seo u kabinu. Bikover je celim putem ćutao. Kad smo stigli, filozofski je primetio:
-Čovek živeo, živeo, pa umro.
-A šta bi ti hteo? – kažem.“
Dovlatov je pre svega jedan jako zanimljiv tip, pa mu je tako zanimljiv i ovaj roman, jer sve što piše manjeviše je autobiografsko.
Elem, čovek se malo zapio i (iz Lenjingrada) završio u Talinu, Estoniji, gde je onda proveo potonje dve godine radeći kao novinar. Anegdotna, epizodna forma – data kroz naslovne „kompromise“ tojest njegove novinske članke – možda i najviše godi ovakvoj vrsti priče, jer je brza i koncizna (takav je i Dovlatovljev simpatični stil krcat dobrim aforizmima) i jakojakojako smešna. Mrtva trka izmedju Dovlatova i Pračeta za količinu smeha koju su mi izmamili, pri čemu, kao i Pračet, Dovlatov takodje ume da dodje do nekih zanimljivih, ali i ciničnih životnih istina.
Dok sam ja čitao ovu, baba je čitala Puškinova brda i njen utisak je dosta bledji nego moj. Da li je to do tematike tog drugog romana (koji čujem ima nešto izraženiji kritički sentiment) ili do moje i dalje velike čitalačke svežine, ne znam, ali sigurno ću saznati. Do tada, ovo je riznica zabave i „kad bi Hemingvej imao crnji smisao za humor“.
5-
-Čovek živeo, živeo, pa umro.
-A šta bi ti hteo? – kažem.“
Dovlatov je pre svega jedan jako zanimljiv tip, pa mu je tako zanimljiv i ovaj roman, jer sve što piše manjeviše je autobiografsko.
Elem, čovek se malo zapio i (iz Lenjingrada) završio u Talinu, Estoniji, gde je onda proveo potonje dve godine radeći kao novinar. Anegdotna, epizodna forma – data kroz naslovne „kompromise“ tojest njegove novinske članke – možda i najviše godi ovakvoj vrsti priče, jer je brza i koncizna (takav je i Dovlatovljev simpatični stil krcat dobrim aforizmima) i jakojakojako smešna. Mrtva trka izmedju Dovlatova i Pračeta za količinu smeha koju su mi izmamili, pri čemu, kao i Pračet, Dovlatov takodje ume da dodje do nekih zanimljivih, ali i ciničnih životnih istina.
Dok sam ja čitao ovu, baba je čitala Puškinova brda i njen utisak je dosta bledji nego moj. Da li je to do tematike tog drugog romana (koji čujem ima nešto izraženiji kritički sentiment) ili do moje i dalje velike čitalačke svežine, ne znam, ali sigurno ću saznati. Do tada, ovo je riznica zabave i „kad bi Hemingvej imao crnji smisao za humor“.
5-