Scan barcode
A review by bojangacic
Nemesis by Philip Roth
4.0
Tetralogija kraćih romana sa kraja karijere Filipa Rota, među kojima je "The Nemesis", vidljiv su znak da je veliki majstor, kao i svaki čovek- podložan plimi vremena, počeo da usporava. Pogotovo nakon publikacije i negativne recepcije kod "The Humbling", Rotovog najslabijeg dela, mnogi oko njega su smatrali da je vreme za pragmatičan korak, prestati sa objavljivanjem i mogućim narušavanjem celokupnog utiska jednog velikog opusa. Oni koji su ga čitali mogu da zaključe kako Rot nije baštinio reč "kompromis" u svom vokabularu. Bio je svestan neminovnosti kraja, ali je imao još jednu stvar da kaže. Ta jedna stvar je bila "Nemeza".
Baki Kentor, dvadesettrogodišnji upravnik Njuarškog školskog igrališta, onemogućen da služi vojsku zbog problema sa vidom, zatiče se u pandemiji dečije paralize. Kroz oči slabovidog Bakija vidimo sav strah, paniku, predrasude, upiranje prstom i snagu dezinformisanosti u zajednici koja biva svakodnevno umanjivana- dete po dete.
"Nemeza" je vrlo smiren roman, nema taj standardni rotovsko-sintaksički tajfun, već nas jednostavnim, razložnim rečenicama od tačke A do tačke B vodi glas iskustva, polako i sigurno, sa moralnom dilemom glavnog junaka u fokusu: ostati i kompenzovati svoje odsustvo sa pacifičkog fronta, samim tim umiriti poljuljani osećaj muškosti, ili pobeći na sigurno.
Priča se završava dirljivom scenom, meditacijom o životnim izborima, prihvatanjem i odbijanjem sopstvenosti. dozvoljavanju drugima da nas istinski vole kada istu emociju ne iskazujemo prema sebi, kao i večitom pitanju: "Jel moglo drugačije?
"Nemeza" je dostojan završetak, beleži stavljanje tačke na veliko stvaralaštvo. Iako nije u vrhu, kada se poredi sa ostalim Rotovom delim, sve su šanse da je bolja od većine knjiga koje ćete ove godine pročitati.
Baki Kentor, dvadesettrogodišnji upravnik Njuarškog školskog igrališta, onemogućen da služi vojsku zbog problema sa vidom, zatiče se u pandemiji dečije paralize. Kroz oči slabovidog Bakija vidimo sav strah, paniku, predrasude, upiranje prstom i snagu dezinformisanosti u zajednici koja biva svakodnevno umanjivana- dete po dete.
"Nemeza" je vrlo smiren roman, nema taj standardni rotovsko-sintaksički tajfun, već nas jednostavnim, razložnim rečenicama od tačke A do tačke B vodi glas iskustva, polako i sigurno, sa moralnom dilemom glavnog junaka u fokusu: ostati i kompenzovati svoje odsustvo sa pacifičkog fronta, samim tim umiriti poljuljani osećaj muškosti, ili pobeći na sigurno.
Priča se završava dirljivom scenom, meditacijom o životnim izborima, prihvatanjem i odbijanjem sopstvenosti. dozvoljavanju drugima da nas istinski vole kada istu emociju ne iskazujemo prema sebi, kao i večitom pitanju: "Jel moglo drugačije?
"Nemeza" je dostojan završetak, beleži stavljanje tačke na veliko stvaralaštvo. Iako nije u vrhu, kada se poredi sa ostalim Rotovom delim, sve su šanse da je bolja od većine knjiga koje ćete ove godine pročitati.