A review by pavram
Memory Wall by Anthony Doerr
5.0
Dorova rečenica je prelepa: elegantna, nežna, uzvišena. Čovek barata jezikom kao retko ko, sve je tačno gde treba da bude, svaka reč pleše na neki način i čini da tekst odiše nekom lepotom koja se ne sreće često.
Ovo je Dorova druga zbirka priča i bavi se širokim spektrom tema kroz pojam uspomena. Nijedna priča nije sasvim ista, iako ih spaja taj motiv onoga što je bilo, onoga što nas odredjuje i čini ljudima. Istakao bih Dorovo divljenje prirodi kao ključno u skoro svakom njegovom delu (pa čak i u Svetlima). Čovek ume da vidi ono što svi vidimo, a ne primećujemo. Veličanstvenost svakodnevnice, veličanstvenost jedne pahulje izgubljene u snegu. Dor piše pesme u prozi.
Nijedna priča nije loša, nijedna nije tzv. filler i ocenio bih ih ovako:
Memory Wall - na devedeset stranica postiže ono što romani često ne uspevaju, prosto nas tera da se povežemo sa likovima i sa njihovim emocijama, da proživimo neki drugi život kroz tudje uspomene. Saj-faj temelji takodje čine ovu priču posebnom. 5+
Procreate, Generate - iako prati pomalo već ustaljene obrasce priče i obradjuje već dosta obradjenu tematiku potomstva, Dorov stil je čini upečatljivom. 4
The Demilitarized Zone - kratko, duboko, prelepo. Jedino mi je žao što zbog dužine priče nisam mogao da se bolje upoznam sa likovima ala Memory Wall. 5-
Village 113 - oda prirodi i upozorenje na promenu. Ne mogu više da ovo istaknem, ali Dor stvarno savršeno piše, medjutim ova priča me iz nekog razloga nije toliko dotakla, uprkos prefinjenosti proze. Možda mi jednostavno nije bio dan kada sam je čitao. 4-
The River Nemunas - postavlja neverovatno jednostavno, a suštinsko pitanje: šta je vera ako ne uspomena? Još jednom snažni likovi i još snažnija alegorija, čista petica. 5
The Afterworld - o ovoj neću ništa posebno da kažem, kako ne bih pokvario bilo šta, osim da je ova priča vrhunac i više nego promišljen kraj zbirke. Stoji rame uz rame sa Memory Wall-om. 5+
I kad se sve to sračuna i podeli, to mu dodje petica za celu zbirku. Ali i da su 4 od 6 priča bile loše, a ove druge dve bile The Afterworld i Memory Wall, Dorova zbirka bi zaslužila svaku preporuku.
5
Ovo je Dorova druga zbirka priča i bavi se širokim spektrom tema kroz pojam uspomena. Nijedna priča nije sasvim ista, iako ih spaja taj motiv onoga što je bilo, onoga što nas odredjuje i čini ljudima. Istakao bih Dorovo divljenje prirodi kao ključno u skoro svakom njegovom delu (pa čak i u Svetlima). Čovek ume da vidi ono što svi vidimo, a ne primećujemo. Veličanstvenost svakodnevnice, veličanstvenost jedne pahulje izgubljene u snegu. Dor piše pesme u prozi.
Nijedna priča nije loša, nijedna nije tzv. filler i ocenio bih ih ovako:
Memory Wall - na devedeset stranica postiže ono što romani često ne uspevaju, prosto nas tera da se povežemo sa likovima i sa njihovim emocijama, da proživimo neki drugi život kroz tudje uspomene. Saj-faj temelji takodje čine ovu priču posebnom. 5+
Procreate, Generate - iako prati pomalo već ustaljene obrasce priče i obradjuje već dosta obradjenu tematiku potomstva, Dorov stil je čini upečatljivom. 4
The Demilitarized Zone - kratko, duboko, prelepo. Jedino mi je žao što zbog dužine priče nisam mogao da se bolje upoznam sa likovima ala Memory Wall. 5-
Village 113 - oda prirodi i upozorenje na promenu. Ne mogu više da ovo istaknem, ali Dor stvarno savršeno piše, medjutim ova priča me iz nekog razloga nije toliko dotakla, uprkos prefinjenosti proze. Možda mi jednostavno nije bio dan kada sam je čitao. 4-
The River Nemunas - postavlja neverovatno jednostavno, a suštinsko pitanje: šta je vera ako ne uspomena? Još jednom snažni likovi i još snažnija alegorija, čista petica. 5
The Afterworld - o ovoj neću ništa posebno da kažem, kako ne bih pokvario bilo šta, osim da je ova priča vrhunac i više nego promišljen kraj zbirke. Stoji rame uz rame sa Memory Wall-om. 5+
I kad se sve to sračuna i podeli, to mu dodje petica za celu zbirku. Ali i da su 4 od 6 priča bile loše, a ove druge dve bile The Afterworld i Memory Wall, Dorova zbirka bi zaslužila svaku preporuku.
5