A review by vudemn
The Picture of Dorian Gray by Oscar Wilde
5.0
Svi smo mi nekada bili Dorijan Grej. Mladi, zeleni i podložni uticaju, porocima... jedino što većinu razdvaja od ovog mladog junaka je upravo ta želja da odrastu jer se ugledaju na odrasle, ali ovde Vajldov sensei Lord Henri daje čvrste reči koje uveravaju mladića u suprotno ali svaka istina ima dve strane! Neki ljudi Henrija vide kao edensku zmiju koja stavlja glavnog lika u iskušenje ali iako su njegove reči oblikovale Dorijanovu budućnost, ne može se poreći da nemaju sopstvenu težinu. Ovo je inače jedna od retkih knjiga iz koje sam brižljivo izvlačio citate.
Neki od takvih su npr: "Ka kulturi vode obrazovanje ili pokvarenost", rečenica koja na groteskno slikovit način može prikazati čak i današnje stanje kulture.
Bitan je doživljaj oslikavanja poroka iz perspektive Oskara Vajlda na lice pojedinca, što me je nateralo da se osvrnem i kroz tuđa lica pogledam njihove poroke. U knjizi je to predstavljeno onim ciničnim osmehom, prvim znakom promene slike, bitan preokret u knjizi.
Pored svega već rečenog, da ne ponavljam bazične karakteristike ove knjige, mogu reći da je sopstveni doživljaj dela bio izuzetno iskustvo uz veliko poistovećivanje kako sa glavnim likom tako i sa dva najveća sporedna, slikarom i lordom. Čini se kao da je Vajld stvorio koktel ličnosti, razdvojio na tri dela i svakom delu dao telo da ga predstavi u ovoj nezaboravnoj priči o promeni i stagnaciji, mladosti i zrelom dobu, moralu i ljudskoj pakosti.
Neki od takvih su npr: "Ka kulturi vode obrazovanje ili pokvarenost", rečenica koja na groteskno slikovit način može prikazati čak i današnje stanje kulture.
Bitan je doživljaj oslikavanja poroka iz perspektive Oskara Vajlda na lice pojedinca, što me je nateralo da se osvrnem i kroz tuđa lica pogledam njihove poroke. U knjizi je to predstavljeno onim ciničnim osmehom, prvim znakom promene slike, bitan preokret u knjizi.
Pored svega već rečenog, da ne ponavljam bazične karakteristike ove knjige, mogu reći da je sopstveni doživljaj dela bio izuzetno iskustvo uz veliko poistovećivanje kako sa glavnim likom tako i sa dva najveća sporedna, slikarom i lordom. Čini se kao da je Vajld stvorio koktel ličnosti, razdvojio na tri dela i svakom delu dao telo da ga predstavi u ovoj nezaboravnoj priči o promeni i stagnaciji, mladosti i zrelom dobu, moralu i ljudskoj pakosti.