A review by vudemn
BioShock: Rapture by John Shirley
3.0
"I chose the impossible, I chose Rapture!"
Verovatno je bio poduhvat pretočiti sadržaj igre u knjigu. Vizuelno gledano, teško je preneti taj filing, ali donekle je uspeo, ovaj Shirley. Donekle, jer je ipak nemoguće to potpuno uraditi, a i smatram kako se previše oslanjao na igru, pa mi baš smetaju audio-dnevnici koji su bukvalno preneseni ovde.
Priča u suštini prati Billa Mcdonagha, iako se fokusira i na POV pripovedanje, gde imamo Ryana, Sullivana, Diane i ostale poznate i nepoznate junake iz originalnog Bioshocka. Mogu se osetiti svi oni delovi, od jezivog Medical Pavilliona, pa sve do čudesne Arcadie.
Dok piše prateći određenog junaka, Shirley se potpuno unese u njegovu ulogu, pa čak iako je u pitanju treće lice, junak se oseti kroz samu deskripciju, ponajviše Tenenbaum, Fountaine(koji ima odličan fragment o otimanju identiteta), i možda Ryan, o kome sam menjao mišljenje više puta tokom čitanja, ali on je, kao jedna od centralnih figura ovde, predstavljen kroz više slojeva, jer je i sam napredovao na mentalnom nivou tokom svog boravka dole.
Utopija postaje distopija, Levine je fino odradio posao i za Rapture i Columbiu, predstavljajući raspad jednog grada i društva postepeno, kroz rupice u njima koje postanu pukotine, a zatim i čitavi krateri kroz kojih,u ovom slučaju, protiče mlaz divlje vode.
Već sam toliko toga pisao o Bioshocku, tako da mi se čini kao da je sve što bih napisao ovde samo reciklaža, pa ću to i izostaviti. Ko želi da sazna malo više o Raptureu jer mu nedostaje taj podvodni grad, mora uzeti i ovo u šake.
Verovatno je bio poduhvat pretočiti sadržaj igre u knjigu. Vizuelno gledano, teško je preneti taj filing, ali donekle je uspeo, ovaj Shirley. Donekle, jer je ipak nemoguće to potpuno uraditi, a i smatram kako se previše oslanjao na igru, pa mi baš smetaju audio-dnevnici koji su bukvalno preneseni ovde.
Priča u suštini prati Billa Mcdonagha, iako se fokusira i na POV pripovedanje, gde imamo Ryana, Sullivana, Diane i ostale poznate i nepoznate junake iz originalnog Bioshocka. Mogu se osetiti svi oni delovi, od jezivog Medical Pavilliona, pa sve do čudesne Arcadie.
Dok piše prateći određenog junaka, Shirley se potpuno unese u njegovu ulogu, pa čak iako je u pitanju treće lice, junak se oseti kroz samu deskripciju, ponajviše Tenenbaum, Fountaine(koji ima odličan fragment o otimanju identiteta), i možda Ryan, o kome sam menjao mišljenje više puta tokom čitanja, ali on je, kao jedna od centralnih figura ovde, predstavljen kroz više slojeva, jer je i sam napredovao na mentalnom nivou tokom svog boravka dole.
Utopija postaje distopija, Levine je fino odradio posao i za Rapture i Columbiu, predstavljajući raspad jednog grada i društva postepeno, kroz rupice u njima koje postanu pukotine, a zatim i čitavi krateri kroz kojih,u ovom slučaju, protiče mlaz divlje vode.
Već sam toliko toga pisao o Bioshocku, tako da mi se čini kao da je sve što bih napisao ovde samo reciklaža, pa ću to i izostaviti. Ko želi da sazna malo više o Raptureu jer mu nedostaje taj podvodni grad, mora uzeti i ovo u šake.