Scan barcode
A review by vudemn
Utopia by Thomas More
3.0
Knjiga prva, kao uvertira, je verovatno ono što stvara odbojnost čitaocima. Bez ikakvog čistog podatka, vodi nas do same priče ali laganim koracima, sve dok se pisac ne sretne sa izvesnim Rafaelom Hitlodejom( oksimoron s obzirom da ime predstavlja "Istinu" a prezime "besmislice" ili osobu koja ih širi).
Knjiga druga predstavlja srž i suštinu same Utopije jer se bavi istoimenom ostrvskom zemljom koja je na neki način izolovana od sveta ali je po društvenom i političkom uređenju savršena, idealna.
Naravno, uvek postoje mane, a one su ovde veoma lako uočljive, počev od same konstrukcije društva:
Ograničenja i pravila koja vladaju sigurno ne bi bila primenljiva uzevši u obzir ljudsku prirodu. Tako da, zlato i đinđuve kojima se kite robovi i zločinci su jedna od tih naivnih stavki. Verujem da su ljudi ipak u osnovi nalik svrakama, kićenje je njihova urođena mana. Od davnina beše, i biće za vjeki vjekova. Ali to ipak objašnjava bogatstvo ove zemlje koja bi mogla da razmenjuje zlato za ostale potrebe društva.
Druga mana je povezana sa zemljama i narodima u okolini. Iako se na početku konstatovalo kako retko ko i nailazi na ovo ostrvo a i ne postoji mogućnost sigurnog prilaska, posle se uviđa gotovo konstantna trgovina sa okolnim zemljama, čak i mogućnost življenja na tom ostrvu, kao i razmena robova itd.
Mor samog sebe kosi ali komično je to što on za sve mane koje krase Utopiju on krivi svog pripovedača u knjizi, Rafaela. Doduše, možda je i moguće da je on sam uvideo kako ne postoji mogućnost da uređenje bude potpuno savršeno a te mane koje su ovde postojane nisu toliko velike da mogu da utiču na samu strukturu uređenja.
Može se pričati i o religiji, kao i o tome kakav bi zapravo bio uticaj tuđih religija u stvarnom životu. Videlo se da oni koji nasilno pokušavaju da preobrate druge završavaju u zatvoru ali opet većina je rado prihvatala tuđe religije, što je bio slučaj sa hrišćanstvom. Pa na kraju, kako se sve može svesti na samo jedan hram gde pripadnici različitih religija mogu da uživaju sa ostalima kroz molitvu koja ima zajedničke elemente?
Može se i to objasniti ali Mor to nije uradio ovde.
Na kraju se sve svodi na naivnost ljudi kao i uređenja ali je to moguć odgovor, jer, kao što se i citiralo: Država sa previše zakona je rđava država.
Knjiga druga predstavlja srž i suštinu same Utopije jer se bavi istoimenom ostrvskom zemljom koja je na neki način izolovana od sveta ali je po društvenom i političkom uređenju savršena, idealna.
Naravno, uvek postoje mane, a one su ovde veoma lako uočljive, počev od same konstrukcije društva:
Ograničenja i pravila koja vladaju sigurno ne bi bila primenljiva uzevši u obzir ljudsku prirodu. Tako da, zlato i đinđuve kojima se kite robovi i zločinci su jedna od tih naivnih stavki. Verujem da su ljudi ipak u osnovi nalik svrakama, kićenje je njihova urođena mana. Od davnina beše, i biće za vjeki vjekova. Ali to ipak objašnjava bogatstvo ove zemlje koja bi mogla da razmenjuje zlato za ostale potrebe društva.
Druga mana je povezana sa zemljama i narodima u okolini. Iako se na početku konstatovalo kako retko ko i nailazi na ovo ostrvo a i ne postoji mogućnost sigurnog prilaska, posle se uviđa gotovo konstantna trgovina sa okolnim zemljama, čak i mogućnost življenja na tom ostrvu, kao i razmena robova itd.
Mor samog sebe kosi ali komično je to što on za sve mane koje krase Utopiju on krivi svog pripovedača u knjizi, Rafaela. Doduše, možda je i moguće da je on sam uvideo kako ne postoji mogućnost da uređenje bude potpuno savršeno a te mane koje su ovde postojane nisu toliko velike da mogu da utiču na samu strukturu uređenja.
Može se pričati i o religiji, kao i o tome kakav bi zapravo bio uticaj tuđih religija u stvarnom životu. Videlo se da oni koji nasilno pokušavaju da preobrate druge završavaju u zatvoru ali opet većina je rado prihvatala tuđe religije, što je bio slučaj sa hrišćanstvom. Pa na kraju, kako se sve može svesti na samo jedan hram gde pripadnici različitih religija mogu da uživaju sa ostalima kroz molitvu koja ima zajedničke elemente?
Može se i to objasniti ali Mor to nije uradio ovde.
Na kraju se sve svodi na naivnost ljudi kao i uređenja ali je to moguć odgovor, jer, kao što se i citiralo: Država sa previše zakona je rđava država.