A review by vudemn
Fear and Loathing in Las Vegas by Hunter S. Thompson
4.0
Prošlo je vreme kvalitetnih droga, to je ono što nam Tompson poručuje. A to beše u vreme pisanja knjige, dok je sad situacija još gora. Gde možeš nabaviti esid koji će ti prevrnuti mozak tako da vidiš reptile umesto ljudi. Las Vegas svakako čini čuda, s obzirom da je to grad gde se toleriše sve osim varanja na 'stolu'.
Raul je gotovo preslikani Tompson, ali obimna količina autobiografskog ovde ne šteti, čak štaviše, doprinosi samoj atmosferi i realističnosti knjige, koliko god ona delovala bizarno zbog enormne količine droga konzumiranih od strane glavnih junaka. Kako Džoni Dep(koji je savršeno dobro preneo Djuka/Tompsona na big screen) kaže u svom intervjuu o prvom susretu sa Tompsonom, po samoj pojavi se moglo videti kakva je osoba, kada je ulazio u kuću, gurajući ljude da bi prošao, uz reči: "Outta my way you bastards!"
Ali, pored svega toga, i čitave fascinacije uticaja halucinogenih sredstava na mozak, knjiga nije samo o drogama. To je možda i sporedni element, ali neophodan da bi priča došla do izražaja. Dolazak do Američkog Sna, želja svakog žitelja te države, i svakog ko je poseti. Na kraju se sve svede na "fear and loathing", na prezir koji oseti svako na svom beznadežnom putovanju.
Takođe je stavljen fokus na odnos čoveka koji se razlikuje, i gomile koja ga guši... na koji način se on oslobađa njenog uticaja, i na koji način se povezuje sa njom.
Svakako jedna od omiljenih knjiga ove godine, prepuna humora, apsurdnih situacija i nezamislivih fantazija... svako ko ne gleda na psihoaktivne supstance kao na nešto dostojno prezira, mora uzeti ovo u šake.
Raul je gotovo preslikani Tompson, ali obimna količina autobiografskog ovde ne šteti, čak štaviše, doprinosi samoj atmosferi i realističnosti knjige, koliko god ona delovala bizarno zbog enormne količine droga konzumiranih od strane glavnih junaka. Kako Džoni Dep(koji je savršeno dobro preneo Djuka/Tompsona na big screen) kaže u svom intervjuu o prvom susretu sa Tompsonom, po samoj pojavi se moglo videti kakva je osoba, kada je ulazio u kuću, gurajući ljude da bi prošao, uz reči: "Outta my way you bastards!"
Ali, pored svega toga, i čitave fascinacije uticaja halucinogenih sredstava na mozak, knjiga nije samo o drogama. To je možda i sporedni element, ali neophodan da bi priča došla do izražaja. Dolazak do Američkog Sna, želja svakog žitelja te države, i svakog ko je poseti. Na kraju se sve svede na "fear and loathing", na prezir koji oseti svako na svom beznadežnom putovanju.
Takođe je stavljen fokus na odnos čoveka koji se razlikuje, i gomile koja ga guši... na koji način se on oslobađa njenog uticaja, i na koji način se povezuje sa njom.
Svakako jedna od omiljenih knjiga ove godine, prepuna humora, apsurdnih situacija i nezamislivih fantazija... svako ko ne gleda na psihoaktivne supstance kao na nešto dostojno prezira, mora uzeti ovo u šake.