Scan barcode
A review by vudemn
Kaputt by Curzio Malaparte
5.0
Nestrpljivost je gušila vazduh, a kad su sve zvanice pristigle, poručio sam da unesu hranu.
Šest poklopljenih tanjira se našlo na stolu, i na moju komandu su sklonjeni poklopci, zvuk čangrljanja se mešao sa uzdasima i uzvicima ljudi.
"Kao što vidite, večeras imamo konjsko, pacovsko, pseće meso, glavu soba i jednu majušnu muvu.
Da, pretpostavljam da je barem jedna od grofica prozrela moju nameru, nisam ovde da vam napunim stomake jelom, već pričom o serviranom jelu.
Malaparte je u pitanju, svakako, a to može prepoznati svako ko ga je čitao, i samo ovlaš bacio pogled na ove tanjire.
Svoju knjigu Kaputt je podelio na šest celina gde svaka ima naslov ovih životinja, koje na sarkastičan i sirov način prikazuju događaje koji ga prate u određenim trenucima tokom rata. Kao što znate, Malaparte je bio ratni dopisnik, novinar, pesnik... proteran iz Italije od strane Musolinija, a pre toga proveo pet godina u zatvoru, Malaparte je WW2 proveo na različitim frontovima. Nije pravio razlike između prijatelja i neprijatelja, bio je kosmopolita.
Takođe nije nikome govorio direktno u lice ono što ne bi želeo da čuje, a to se već vidi u knjizi.
Naravno, znate i onu njegovu famoznu izjavu gde kaže da je Hitler žena.
Ali, da se bavimo malo knjigom, vidim da ste došli praznih želuca u iščekivanju obilnog ručka... pa umesto toga, Kaputt!
Malaparte ima višeslojnost u naraciji koja nije ni u jednom trenutku konfuzna, koja tako lagano plovi i uvodi čitaoca u svaki sloj finim prelazima, koji su predstavljeni uglavnom u vidu raznoraznih okupljanja aristokratije, koja je prožderavala najukusniju hranu dok je na nekoliko desetina metara dalje od njih umirala sirotinja. I tako nas Malaparte uvede u svoje priče, anegdote i šaljive upadice.
Nije predstavljena nijedna scena sa većih frontova- ovde je obilazio one manje, gradove kao što su Jaši, bogatije delove Varšave, Finsku i netaknute predele kojima vladaju sobovi i neukrotivi lososi.
Čak postoji i deo koji se fokusira na bombardovanje Beograda, gde se Malaparte našao u Pančevu, u ritu, i govori o italijanskom ministru, o njegovom psu Spinu, na tako topao način da osmeh ne može sići sa usana pri poslednjoj sceni kada se pas osvesti i shvati da se prasak iz puške unormalio i nije više uznemiravao svet... nego samo životinje, koje je on jurio."
"Ach so!" viknu jedna grofica, ispred koje je ležala tacna sa mrtvom muvom...
" Eto, baš bih napravio jedinu primedbu na početak poslednjeg poglavlja, gde se nižu događaji vezani za aristokratiju Rima, koji su potpuno bespotrebni, pogotovo onome koji ne zna o kojim se to ljudima radi. Ali sam kraj je fino odrađen, baš prikazuje Napulj na onaj način kojim se započinje "Koža", koju sam prvo čitao.
A sada, dragi moji, hoćemo li da prožderemo ove strvine ili ne?"
Šest poklopljenih tanjira se našlo na stolu, i na moju komandu su sklonjeni poklopci, zvuk čangrljanja se mešao sa uzdasima i uzvicima ljudi.
"Kao što vidite, večeras imamo konjsko, pacovsko, pseće meso, glavu soba i jednu majušnu muvu.
Da, pretpostavljam da je barem jedna od grofica prozrela moju nameru, nisam ovde da vam napunim stomake jelom, već pričom o serviranom jelu.
Malaparte je u pitanju, svakako, a to može prepoznati svako ko ga je čitao, i samo ovlaš bacio pogled na ove tanjire.
Svoju knjigu Kaputt je podelio na šest celina gde svaka ima naslov ovih životinja, koje na sarkastičan i sirov način prikazuju događaje koji ga prate u određenim trenucima tokom rata. Kao što znate, Malaparte je bio ratni dopisnik, novinar, pesnik... proteran iz Italije od strane Musolinija, a pre toga proveo pet godina u zatvoru, Malaparte je WW2 proveo na različitim frontovima. Nije pravio razlike između prijatelja i neprijatelja, bio je kosmopolita.
Takođe nije nikome govorio direktno u lice ono što ne bi želeo da čuje, a to se već vidi u knjizi.
Naravno, znate i onu njegovu famoznu izjavu gde kaže da je Hitler žena.
Ali, da se bavimo malo knjigom, vidim da ste došli praznih želuca u iščekivanju obilnog ručka... pa umesto toga, Kaputt!
Malaparte ima višeslojnost u naraciji koja nije ni u jednom trenutku konfuzna, koja tako lagano plovi i uvodi čitaoca u svaki sloj finim prelazima, koji su predstavljeni uglavnom u vidu raznoraznih okupljanja aristokratije, koja je prožderavala najukusniju hranu dok je na nekoliko desetina metara dalje od njih umirala sirotinja. I tako nas Malaparte uvede u svoje priče, anegdote i šaljive upadice.
Nije predstavljena nijedna scena sa većih frontova- ovde je obilazio one manje, gradove kao što su Jaši, bogatije delove Varšave, Finsku i netaknute predele kojima vladaju sobovi i neukrotivi lososi.
Čak postoji i deo koji se fokusira na bombardovanje Beograda, gde se Malaparte našao u Pančevu, u ritu, i govori o italijanskom ministru, o njegovom psu Spinu, na tako topao način da osmeh ne može sići sa usana pri poslednjoj sceni kada se pas osvesti i shvati da se prasak iz puške unormalio i nije više uznemiravao svet... nego samo životinje, koje je on jurio."
"Ach so!" viknu jedna grofica, ispred koje je ležala tacna sa mrtvom muvom...
" Eto, baš bih napravio jedinu primedbu na početak poslednjeg poglavlja, gde se nižu događaji vezani za aristokratiju Rima, koji su potpuno bespotrebni, pogotovo onome koji ne zna o kojim se to ljudima radi. Ali sam kraj je fino odrađen, baš prikazuje Napulj na onaj način kojim se započinje "Koža", koju sam prvo čitao.
A sada, dragi moji, hoćemo li da prožderemo ove strvine ili ne?"