Reviews

The Half Brother by Lars Saabye Christensen

Only show reviews with written explanations

merixien's review against another edition

Go to review page

emotional reflective slow-paced

5.0

anekk78's review against another edition

Go to review page

emotional sad slow-paced

Plot- or character-driven? Character
Strong character development? No
Loveable characters? No
Diverse cast of characters? No
Flaws of characters a main focus? Yes

0.5

Dette er boken som fikk meg til å gå bort fra min regel om å alltid lese ferdig en bok. Nå har jeg en DNF (did not finish) liste… For etter å ha investert i boken og tvunget meg gjennom så kom slutten og jeg rev meg i håret. Selv nå (2023) husker familien min hvor sur jeg var da jeg hadde lest ferdig boken!

lektorstrikk's review against another edition

Go to review page

adventurous challenging dark emotional funny hopeful reflective sad medium-paced

Plot- or character-driven? Character
Strong character development? Yes
Loveable characters? Yes
Diverse cast of characters? It's complicated
Flaws of characters a main focus? It's complicated

4.0

genia_sh95's review against another edition

Go to review page

3.0

הספר היה טוב, היה מקבלת 4 כוכבים. אבל הוא היה ארוך מידי ולא התקדם בקצב טוב מספיק בשביל להחזיק עניין לאורך 730 עמודים. באיזור 500 נמאס לי מהדמויות וריפרפתי עד הסוף.

pavram's review against another edition

Go to review page

4.0

Dosta razmišljam u poslednje vreme kako da diferenciram između mog deficita pažnje i prosto predugačke knjige. To razmišljanje se posle metamorfoziralo u “kada knjiga sme da bude 500+ stranica”. Voleo bih da sam edžlordski zaključio NIKAD MOŠA, ali ipak ima u meni i dalje malo čovečnosti i čoveka, te sam došao do ovoga:

1. Kada ima raskošnu postavu likova (a posebno ako su ti likovi i izvori perspektive)
2. Kada obuhvata dugačak vremenski period (sve više od pešes godina (5-6? 56???))
3. Kada je smeštena u sekundarni svet kome je takođe potrebna svojevrsna karakterizacija i kontekstualizacija (što je uglavnom slučaj sa fantastikom)

Samozadovoljno zaključivši ovu listu, trebalo mi je, pa, pet sekundi da shvatim da džaba pravila ako autor ne zna da piše, ako su poglavlja sadržajno tanka - a ako autor pak ZNA da piše, onda je više stvar “ma može, daj mi još”, te dužina i nije toliki problem.

Takva je neka situacija i sa Polubratom Kristensena, iako ispunjava pojedine kriterijume sa liste (pre svega drugi). Čovek zna da piše, iako je to što piše 750 stranica manjeg ili većeg ponavljanja. I zato mi to nije (toliko) smetalo.

Veoma evropski način pripovedanja, bez držanja za ruku, a opet dovoljno transparentno i precizno da ti ne treba vodič kako bi pročitano i razumeo. Lirsko, a ekonomično – i jako, jako tužno, posebno u poslednjih sto stranica romana. Jedino što mogu da kažem da mi je značajno pokvarilo utisak, jeste neobična Kristensenova odluka da radnju u jednom delu romana (sredini) nepotrebno razvuče, a onda pri kraju skoncentriše (takoreći – spička), gde bi možda malo više prostora za disanje narativu dobro došao. Osim toga – VAU OVO JE BILO BAŠ DOBRO (da ne bude da samo kritikujem). Dodatni plus za pozitivno ambivalentan, sugestivan kraj.

4+