vudemn's review
5.0
Nestrpljivost je gušila vazduh, a kad su sve zvanice pristigle, poručio sam da unesu hranu.
Šest poklopljenih tanjira se našlo na stolu, i na moju komandu su sklonjeni poklopci, zvuk čangrljanja se mešao sa uzdasima i uzvicima ljudi.
"Kao što vidite, večeras imamo konjsko, pacovsko, pseće meso, glavu soba i jednu majušnu muvu.
Da, pretpostavljam da je barem jedna od grofica prozrela moju nameru, nisam ovde da vam napunim stomake jelom, već pričom o serviranom jelu.
Malaparte je u pitanju, svakako, a to može prepoznati svako ko ga je čitao, i samo ovlaš bacio pogled na ove tanjire.
Svoju knjigu Kaputt je podelio na šest celina gde svaka ima naslov ovih životinja, koje na sarkastičan i sirov način prikazuju događaje koji ga prate u određenim trenucima tokom rata. Kao što znate, Malaparte je bio ratni dopisnik, novinar, pesnik... proteran iz Italije od strane Musolinija, a pre toga proveo pet godina u zatvoru, Malaparte je WW2 proveo na različitim frontovima. Nije pravio razlike između prijatelja i neprijatelja, bio je kosmopolita.
Takođe nije nikome govorio direktno u lice ono što ne bi želeo da čuje, a to se već vidi u knjizi.
Naravno, znate i onu njegovu famoznu izjavu gde kaže da je Hitler žena.
Ali, da se bavimo malo knjigom, vidim da ste došli praznih želuca u iščekivanju obilnog ručka... pa umesto toga, Kaputt!
Malaparte ima višeslojnost u naraciji koja nije ni u jednom trenutku konfuzna, koja tako lagano plovi i uvodi čitaoca u svaki sloj finim prelazima, koji su predstavljeni uglavnom u vidu raznoraznih okupljanja aristokratije, koja je prožderavala najukusniju hranu dok je na nekoliko desetina metara dalje od njih umirala sirotinja. I tako nas Malaparte uvede u svoje priče, anegdote i šaljive upadice.
Nije predstavljena nijedna scena sa većih frontova- ovde je obilazio one manje, gradove kao što su Jaši, bogatije delove Varšave, Finsku i netaknute predele kojima vladaju sobovi i neukrotivi lososi.
Čak postoji i deo koji se fokusira na bombardovanje Beograda, gde se Malaparte našao u Pančevu, u ritu, i govori o italijanskom ministru, o njegovom psu Spinu, na tako topao način da osmeh ne može sići sa usana pri poslednjoj sceni kada se pas osvesti i shvati da se prasak iz puške unormalio i nije više uznemiravao svet... nego samo životinje, koje je on jurio."
"Ach so!" viknu jedna grofica, ispred koje je ležala tacna sa mrtvom muvom...
" Eto, baš bih napravio jedinu primedbu na početak poslednjeg poglavlja, gde se nižu događaji vezani za aristokratiju Rima, koji su potpuno bespotrebni, pogotovo onome koji ne zna o kojim se to ljudima radi. Ali sam kraj je fino odrađen, baš prikazuje Napulj na onaj način kojim se započinje "Koža", koju sam prvo čitao.
A sada, dragi moji, hoćemo li da prožderemo ove strvine ili ne?"
Šest poklopljenih tanjira se našlo na stolu, i na moju komandu su sklonjeni poklopci, zvuk čangrljanja se mešao sa uzdasima i uzvicima ljudi.
"Kao što vidite, večeras imamo konjsko, pacovsko, pseće meso, glavu soba i jednu majušnu muvu.
Da, pretpostavljam da je barem jedna od grofica prozrela moju nameru, nisam ovde da vam napunim stomake jelom, već pričom o serviranom jelu.
Malaparte je u pitanju, svakako, a to može prepoznati svako ko ga je čitao, i samo ovlaš bacio pogled na ove tanjire.
Svoju knjigu Kaputt je podelio na šest celina gde svaka ima naslov ovih životinja, koje na sarkastičan i sirov način prikazuju događaje koji ga prate u određenim trenucima tokom rata. Kao što znate, Malaparte je bio ratni dopisnik, novinar, pesnik... proteran iz Italije od strane Musolinija, a pre toga proveo pet godina u zatvoru, Malaparte je WW2 proveo na različitim frontovima. Nije pravio razlike između prijatelja i neprijatelja, bio je kosmopolita.
Takođe nije nikome govorio direktno u lice ono što ne bi želeo da čuje, a to se već vidi u knjizi.
Naravno, znate i onu njegovu famoznu izjavu gde kaže da je Hitler žena.
Ali, da se bavimo malo knjigom, vidim da ste došli praznih želuca u iščekivanju obilnog ručka... pa umesto toga, Kaputt!
Malaparte ima višeslojnost u naraciji koja nije ni u jednom trenutku konfuzna, koja tako lagano plovi i uvodi čitaoca u svaki sloj finim prelazima, koji su predstavljeni uglavnom u vidu raznoraznih okupljanja aristokratije, koja je prožderavala najukusniju hranu dok je na nekoliko desetina metara dalje od njih umirala sirotinja. I tako nas Malaparte uvede u svoje priče, anegdote i šaljive upadice.
Nije predstavljena nijedna scena sa većih frontova- ovde je obilazio one manje, gradove kao što su Jaši, bogatije delove Varšave, Finsku i netaknute predele kojima vladaju sobovi i neukrotivi lososi.
Čak postoji i deo koji se fokusira na bombardovanje Beograda, gde se Malaparte našao u Pančevu, u ritu, i govori o italijanskom ministru, o njegovom psu Spinu, na tako topao način da osmeh ne može sići sa usana pri poslednjoj sceni kada se pas osvesti i shvati da se prasak iz puške unormalio i nije više uznemiravao svet... nego samo životinje, koje je on jurio."
"Ach so!" viknu jedna grofica, ispred koje je ležala tacna sa mrtvom muvom...
" Eto, baš bih napravio jedinu primedbu na početak poslednjeg poglavlja, gde se nižu događaji vezani za aristokratiju Rima, koji su potpuno bespotrebni, pogotovo onome koji ne zna o kojim se to ljudima radi. Ali sam kraj je fino odrađen, baš prikazuje Napulj na onaj način kojim se započinje "Koža", koju sam prvo čitao.
A sada, dragi moji, hoćemo li da prožderemo ove strvine ili ne?"
masyessam's review
5.0
My favourite book, to me it's an excellent counterargument to our modern obsesssion with "authenticity". Anyone arguing over whether Malaparte embellished his story has been filtered by a novel written for greater people.
anti_formalist12's review
4.0
A complicated story of one man's journey through the most terrible wars in human history. And this book is largely about the author's experience (or his imagination.) Malaparte is a con-man of the highest order and there is absolutely no reason to think that this work would be as critical of the Nazis if they had won the war. All that being said, there are some real insights into many of the men and women of Europe during war. Just be sure to take Malaparte with a grain of salt, or a shaker full of salt. The striking imagery can be both beautiful and horrifying, speaking perhaps to what Malaparte thinks of war.
electricbrain's review against another edition
5.0
Viena stipriausių ir geriausių kada nors skaitytų knygų.
Meistriškas stilius ir puiki, malonumą dovanojanti proza, nuostabūs aprašymai, kurie prieš akis tuojau piešia vaizdus. Tiesa, ta kokybė kartais baugina, nes vaizdai, kuriuos priešia Malaparte, yra šiurpūs, makabriški, tragikomiški, žiaurūs ir nesuvokiami.
Knyga sudaryta iš daug trumpų istorijų, kurios visaip persipina viena su kita: kažkas pasakojama prie stalo, vėliau čia įvyksta jau nauja istorija... Yra silpnesnių, yra neįtikėtinai gerų, pribloškiančių ir pritrenkiančių, įstringančių atmintyje, persekiojančių daug valandų paskaičius.
Tiesa, vietomis tos istorijos yra šiek tiek dirbtinės – atrodo, kad kai kurios scenos, personažai, įtupdyti tik tam, kad autorius galėtų papasakoti tai, ką nori papasakoti. Taip pat vaizdiniuose yra labai daug pasikartojimo, dėmesio tam tikroms detalėms, bet ne kitoms. Pavyzdžiui, visi jo žmonės prakaituoti – kažkur tas prakaitas turi būti paminėtas. Gal tame yra kokia gudri prasmė, bet aš jos neįžvelgiau. Taip pat yra epizodų, kurie sunkūs, painūs ir mažai įtraukia, dėl ko pirmiausia norėjau knygą mesti skaityti, nusivylusi ja. Bet visa laimė, kad nemečiau, o kiti knygos epizodai yra tokie geri, kad bendras įspūdis vis tiek lieka pats geriausias.
Tai nėra knyga kuri gali nuoširdžiai patikti, nes labai daug kas joje yra tiesiog siaubinga, tačiau tai neabejotinai labai gera knyga, kurią, sakyčiau, reikėtų paskaityti kiekvienam žmogui.
Joks filmas, jokia knyga, joks muziejus man nedovanojo tokio karo pajautimo, kokį suteikė ši knyga ir jau žinau, kad būtinai skaitysiu ir kitas Malaparte knygas.
Meistriškas stilius ir puiki, malonumą dovanojanti proza, nuostabūs aprašymai, kurie prieš akis tuojau piešia vaizdus. Tiesa, ta kokybė kartais baugina, nes vaizdai, kuriuos priešia Malaparte, yra šiurpūs, makabriški, tragikomiški, žiaurūs ir nesuvokiami.
Knyga sudaryta iš daug trumpų istorijų, kurios visaip persipina viena su kita: kažkas pasakojama prie stalo, vėliau čia įvyksta jau nauja istorija... Yra silpnesnių, yra neįtikėtinai gerų, pribloškiančių ir pritrenkiančių, įstringančių atmintyje, persekiojančių daug valandų paskaičius.
Tiesa, vietomis tos istorijos yra šiek tiek dirbtinės – atrodo, kad kai kurios scenos, personažai, įtupdyti tik tam, kad autorius galėtų papasakoti tai, ką nori papasakoti. Taip pat vaizdiniuose yra labai daug pasikartojimo, dėmesio tam tikroms detalėms, bet ne kitoms. Pavyzdžiui, visi jo žmonės prakaituoti – kažkur tas prakaitas turi būti paminėtas. Gal tame yra kokia gudri prasmė, bet aš jos neįžvelgiau. Taip pat yra epizodų, kurie sunkūs, painūs ir mažai įtraukia, dėl ko pirmiausia norėjau knygą mesti skaityti, nusivylusi ja. Bet visa laimė, kad nemečiau, o kiti knygos epizodai yra tokie geri, kad bendras įspūdis vis tiek lieka pats geriausias.
Tai nėra knyga kuri gali nuoširdžiai patikti, nes labai daug kas joje yra tiesiog siaubinga, tačiau tai neabejotinai labai gera knyga, kurią, sakyčiau, reikėtų paskaityti kiekvienam žmogui.
Joks filmas, jokia knyga, joks muziejus man nedovanojo tokio karo pajautimo, kokį suteikė ši knyga ir jau žinau, kad būtinai skaitysiu ir kitas Malaparte knygas.
quinndm's review
4.0
Malaparte uses his journalism skills and his talent for prose to create something truly magnificent.
His journey across the continent is physically exhausting and dangerous, but it's the reader's journey that becomes something more arduous; as we turn each page, we are pulled farther into Europe, further into the war, and deeper into the unimaginable horrors of that conflict... each chapter changes us and becomes something that transcends emotional involvement and philosophical awe.
His journey across the continent is physically exhausting and dangerous, but it's the reader's journey that becomes something more arduous; as we turn each page, we are pulled farther into Europe, further into the war, and deeper into the unimaginable horrors of that conflict... each chapter changes us and becomes something that transcends emotional involvement and philosophical awe.
ladyrosy's review against another edition
dark
informative
sad
3.75
Content Warnings
Moderate: Violence, War, Rape, Murder, and Antisemitism
flexluthor's review
4.0
This book is insane. It was impossible for me to read it and not be just flabbergasted by the anecdotes shared within, constantly going "that can't be true" at everything I read (no one really has any idea what in this book is true to life). The prose is beautiful, although can be meandering at times. Malaparte is so navel gazing it's sickening and he switches sides and cozies up to whoever is the most powerful in the room like it's a compulsion. I imagined Peter Lorre as the author the entire time. I think the pacing of the book is it's strong suit, and really matches the tone as the narrative falls to an unsatisfying, uneasy conclusion in the absence of any resolution of the war.
Malaparte was by all accounts a fascist, which comes up in interesting ways in the story as he protects Jews from Nazi pogroms and criticizes Mussolini, Hitler, Himmler, Rommel, pretty much every fascist leader one could imagine. This book does a good job of showing how complex people can be, especially against my understanding of WWII as a two-sided conflict between nations allied under common goals.
This is a book I will think about for a while for many reasons: the questions of how much and what specifically is true, the horrific imagery of war, the beautiful prose, and the complex and utterly unlikeable characters (real people?) presented within. Also there's a hilarious anecdote of Malaparte trying for all he's worth to avoid a meeting with Himmler. What a bizarre individual Malaparte was.
Malaparte was by all accounts a fascist, which comes up in interesting ways in the story as he protects Jews from Nazi pogroms and criticizes Mussolini, Hitler, Himmler, Rommel, pretty much every fascist leader one could imagine. This book does a good job of showing how complex people can be, especially against my understanding of WWII as a two-sided conflict between nations allied under common goals.
This is a book I will think about for a while for many reasons: the questions of how much and what specifically is true, the horrific imagery of war, the beautiful prose, and the complex and utterly unlikeable characters (real people?) presented within. Also there's a hilarious anecdote of Malaparte trying for all he's worth to avoid a meeting with Himmler. What a bizarre individual Malaparte was.
bamdad's review against another edition
3.0
بر خلاف "پوست" این رمان اون تاثیری که ازش توقع داشتم رو نداشت.
همچنان تشبیهات فوق العاده مالاپارته توی این کتاب هم درخشانه و صحنه هایی رو توصیف میکنه که نمیشه فراموششون کرد.
ولی از نظر من این رمان از نداشتن یک خط داستانی درست و حسابی رنج میبره و زیاد از حد تیکه و پاره است، و شاید هدف نویسنده هم همین بوده ولی خب اون کششی که پوست داشت رو نداره اصلا. پوست هم خیلی خط داستانی پر رنگی نداشت ولی اون ستینگ داستانی جوری بود که نگه میداشت پاره هارو کنار هم.
این کتاب زیادی طولانی و خسته کننده بود برای من.
همچنان تشبیهات فوق العاده مالاپارته توی این کتاب هم درخشانه و صحنه هایی رو توصیف میکنه که نمیشه فراموششون کرد.
ولی از نظر من این رمان از نداشتن یک خط داستانی درست و حسابی رنج میبره و زیاد از حد تیکه و پاره است، و شاید هدف نویسنده هم همین بوده ولی خب اون کششی که پوست داشت رو نداره اصلا. پوست هم خیلی خط داستانی پر رنگی نداشت ولی اون ستینگ داستانی جوری بود که نگه میداشت پاره هارو کنار هم.
این کتاب زیادی طولانی و خسته کننده بود برای من.
kingkong's review
5.0
I liked the part where he sees Himmler in the sauna and talks about his pink round belly